Мед из Лешја

Манастир Лешје се налази надомак Параћину, сасвим близу главног пута ка Зајечару и припада Епархији крушевачкој. Наћи ћете га на обронцима планине Баба, као женски манастир Покрова Свете Богородице чија је црква подигнута почетком овог века на рушевинама цркве из 14. века чији су темељи откривени 1923. године.
Међу светињама у ризници манастира налази се честица Часног Крста Господњег, делић моштију једног од 40 севастијанских мученика и епитрахиљ Светог Јована Шангајског. Такође, приликом освећења цркве, у часну трпезу уграђен је и део мошти косовског великомученика Светог Кнеза Лазара. Испред манастира налази се уређен парк, са неколико извора воде, а из дворишта манастира Лешје пружа се прелеп поглед на истоимено село и околину.
Манастир, као и само место где се налази, добили су име по лесковој шуми која је искрчена, а брда Баба се наслања на планину Ртањ. Манастир је задужбина жупана Вукослава, који је подигао овај комплекс манастира на темељима пређашње богомоље.
Након пожара у дубинама средњег века он је пострадао те су му тек после Првог светског рата тешко пронађени темељи. Мештанин Живан Марковић се као заробљеник током Првог светског рата заветовао да ће у случају да се жив врати кући, тамо саградити црквицу. То се и десило, са помоћницима су откопали постојеће темеље раније Богородичине цркве. Живану се у сну указала Пресвета Богородица и рекла му где се налазе темељи црква. Он је на олтарском делу подигао малу цркву од камена, коју је покрио лимом.
Скачемо у времену. Манастир се убрзано развија откако је отац Јован постављен за настојатеља пре петнаестак година. Мала Живанова црква се уклања и на темељима првобитног храма се гради данашња црква Покрова Пресвете Богородице. Обнова се целокупан манастирски комплекс. У ризницу манастира Лешје стижу светиње, честица Часног Крста Господњег, делић моштију једног од 40 севастијанских мученика и епитрахиљ Светог Јована Шангајског, део мошти косовског великомученика Светог Кнеза Лазара.
Уређује се башта која је добила назив по Богородици, а вода из два извора температуре 12°Ц се користи током обреда крштења. Повише манастира се налази проточно језерце са рибама. Не само као стари симбол хришћанства већ и као мали еко-пар окружен дрвећем, блистајућим зеленилом, са каменом стазом и регулисаним протоком. Лепота за гледање и уживање, угађање духу. Хармонија људског доприноса захвале Створитељу што нам је подарио природу да нас подсећа на Себе и Стварање.
Испод манастира пак стоје пчеле. Гледају доле са обронка, одлазе на пашу и доносе мед искушеницима. Ова мала бића стварају најсласнију храну за људе, која се никада не квари, која је вреднија од злата. Својим трудом, пчеле, наше слуге доносе мед и дарују нам да би ми могли да живимо, уживамо и славимо Господа. Овог меда који се овде производи нема много, око 60-70 килограма годишње те он не иде у продају, али је сувенирница манастира отворена за производе локалних пољопривредних произвођача, дарове природе деле са свима који их цене.
Лешје је без сумње предивна хармонија природе и духовности, узвишене радости која цени оно из чега је потекла. Уморни, болесни, бригама опхрвани долазе да залече душу, овде на обронцима брда Бабе у правом еколошком парку.
Никола Перушић

Подели на Facebook - у
Подели на Twitter - у